Brouter

Brouter

Brouter ili Bridge Router je mrežni uređaj koji radi i kao Bridge i kao Router. On rutira mrežne pakete poznatih protokola pri čemu se ponaša kao Router dok sve ostale pakete jednostavno prosleđuje dalje pri čemu se ponaša kao Bridge uređaj. Prednost ovog tipa mrežnog uređaja se sastoji u tome što funkcija učenja i filtriranja saobraćaja može biti iskorišćena za sprečavanje potencijalnih preopterećenja mreže. Naročito široku primenu ima u bežičnoj tehnologiji kao Wireless B Router. Na slici je dat primer izgleda Brouter uređaja:

Slika 21: Brouter

Bridge

Bridge

Bridge (srp. mrežni most) je mrežni uređaj koji omogućava da se mreža podeli na više segmenata a da se pri tome optimizuje komunikacija tako da se lokalna komunikacija na svakom segmentu zadržava na njemu pri čemu se ostali segmenti mreže ne opterećuju viškom komunikacije. Ako zamislimo Bridge uređaj sa 4 porta onda smo praktično napravili 4 LAN segmenta od kojih svaki ima svoj HUB ili Switch uređaj što je školski primer postavljanja mreže. Na slici je dat primer primene Bridge uređaja:

 

Slika 20: Optimizacija mrežnog saobraćaja korišćenjem Bridge mrežnog uređaja

Princip rada Bridge uređaja objasnićemo korišćenjem slike 20. Kao što je dato na slici 20 imamo 4 segmenta mreže, tj. segment A, segment B, segment C i segment D. U svakom od tih segmenata se nalaze računari, na primer računar A1, Računar A2, ..., računar C1, računar C3, itd. Pošto mrežni paket u Ethernet tehnologiji uvek sadži MAC adrese izvora i destinacije, a Bridge uređaj „čuje“ sav saobraćaj na svakom segmentu priključenom na njega, on na osnovu toga kreira (eng. Build) tabelu MAC adresa koje „čuje“. Posle određenog vremena (vrlo kratko) Bridge uređaj nauči koje MAC adrese pripadaju kom segmentu mreže. Zbog toga kada na primer računar A1 šalje nešto računaru A2 to čuje i Bridge uređaj. Kada Bridge konstatuje da oba računara pripadaju istom segmentu mreže (u ovom primeru segmentu A) on te mrežne pakete ne prosleđuje dalje na ostale segmente mreže pri čemu komunikacija ostaje unutar segmenta A. Da je recimo umesto Bridge-a postavljen HUB uređaj on bi te pakete prosledio svima jer kao što smo ranije rekli kada na neki od portova HUB uređaja nešto uđe on to prosleđuje na sve ostale portove. Samim tim postupkom Bridge uređaj lokalizuje komunikaciju i što je najvažnije ostale segmente mreže ne opterećuje nepotrebnim saobraćajem. U slučaju da računar A1 šalje informaciju računaru C1 koji se nalazi na drugom segmentu mreže Bridge uređaj će opteretiti saobraćajem samo one segmente mreže između kojih se vrši komunikacija, u ovom slučaju segmente A i C.

Sa stanovišta TCP/IP protokola ovi segmenti nisu zasebni subnetovi (podmreže) već Bridge odvaja segmente mreže koji ustvari logički pripadaju jednom subnetu jer za subnetovanje se koriste IP adrese. Segmenti mreže kao pojam mogu biti bilo šta jer nisu strogo definisani dok subnet je pojam koji je definisan kao deo mreže koji je odvojen od ostalih Ruter mrežnih uređaja. Sve to je zato što Bridge radi sa MAC adresama dok se za subnet-ovanje koriste IP adrese računara i ostalih mrežnih uređaja, odnosno Bridge radi sa fizičkim adresama dok IP adrese pripadaju logičkim adresama.

Bridge mrežni uređaj je vrlo koristan u malim mrežama ali nije skalabilan kao Ruter. Na primer sa Bridge uređajem se ne može kreirati internet konekcija jer bi onda internet Bridge-vi morali poznavati sve MAC adrese na svetu, što je čak i teoretski teško izvodljivo. Drugi razlog nemogućnosti korišćenja za internet konekcije je zato što Bridge uređaj nije u stanju da odredi najkraću putanju od izvora do destinacije. Po svom izgledu je vrlo sličan HUB ili Switch mrežnim uređajima.

HUB

HUB

HUB je aktivni mrežni uređaj u kome je integrisano više Repeater uređaja istovremeno. Obavlja funkciju i pojačanja i prosleđivanja signala. Najbitnija karakteristika HUB uređaja je da sve što uđe na jedan port (u smislu mrežnog saobraćaja o čemu će biti više reči kasnije) on prosleđuje na sve ostale portove. Takođe, dovoljno je „inteligentan“ da može prepoznati prekid mrežnog kabla što omogućava normalno funkcionisanje mreže u takvim situacijama. Broj portova koje HUB uređaj može imati se razlikuje ali obično ima od 8 do 48 portova za priključenje mrežnih uređaja i računara. Takođe neki od HUB uređaja mogu posedovati i BNC konektor za priključenje onih segmenta mreže koji koriste koaksijalne kablove. U današnjim uslovima cena HUB i Switch mrežnih uređaja je skoro ista tako da je mnogo bolje ulagati u Switch-ve kao centralne mrežne uređaje jer poseduju napredniju tehnologiju. HUB uređaji su najčešće namenjeni za brzine mrežnog saobraćaja do 10 MB/s. Na slikama su dati primeri rada HUB uređaja i njegovog izgleda:

Pepeater

Repeater

U slobodnom prevodu sa engleskog jezika znači pojačivač, odnosno njegova glavna namena je pojačanje električnih, bežičnih ili optičkih signala. Poznato je da signali gube na svojoj snazi sa povećanjem rastojanja. Da bi se premostile što je moguće veće udaljenosti mora postojati uređaj koji će primiti oslabljen signal i ponovo ga pojačati za dalji prenos. Spada u aktivne mrežne uređaje. U svom radu ne vrši nikakvu obradu podataka nego vrši direktno pojačanje signala. U Ethernet tehnologiji koristi RJ45 i BNC konektore za konekciju mrežnih kablova. Po standardu je moguće koristiti maksimalno dva Repeater-a za pojačanje signala zato što im je za pojačanje signala potreban određeni period vremena što bi na većim udaljenostima prouzrokovalo probleme u radu mreže pa u skladu stim maksimalna udaljenost UTP ili STP mrežnih kablova je 300 metara. Isključivo rade na fizičkom sloju OSI modela o čemu će više reči biti u kasnijem delu kursa. Ovaj tip mrežnih uređaja takođe ima i veliku primenu u bežičnim i optičkim komunikacijama. Na slici ja dat primer ovog tipa mrežnog uređaja:

Mrezni uredjaji

Mrežni uređaji su sastavni deo svake mreže optimizijući njene perfomanse i omogućavajući maksimalno korišćenje njenih resursa. To su elektronski uređaji koji zauzimaju centralno mesto i bez kojih se ne može zamisliti rad bilo koje mreže. Postoji više vrsta mrežnih uređaja čija podela je na osnovu njihove uloge u radu mreže i njihovih tehničkih mogućnosti.

Najkorišćeniji mrežni uređaji su: 

• Repeater
• HUB
• Bridge
• Brouter
• Gateway
• Switch
• Router

Druga podela bi bila na aktivne i pasivne mrežne uređaje odnosno na uređaje koji za svoj rad koriste spoljni izvor električne energije ili na uređaje koji koriste energiju električnih impulsa, tj. postojeću električnu energiju. U daljem opisu njihovih karakteristika oslanjaćemo se na njihovu primenu u Ethernet mrežnoj tehnologiji.

Uredjaji racunarskih mreza

Uređaji računarskih mreža služe za omogućavanje prijenosa podataka između dva ili više računara u nekoj računarskoj mreži.

Spisak uređaja 

• Bridge: Uređaj koji spaja više mreža preko podatkovnog sloja.
• Firewall: Firewall je dio hardvera koji u sklopu računarske mreže ima mogućnost da spriječi nepropisni prijenos podataka preko mreže koji je zabranjen od strane siguronosne police.
• Gateway: Uređaj koji se nalazi u čvoru računarske mreže, služi za komuniciranje sa nekom drugom mrežom koja koristi drukčiji.
• Router: Poseban uređaj koji određuje sljedeću mrežnu adresu na koju se šalje paket podataka, za razliku od gatewaya ne može se povezivati na različite protokole.
• Switch: Uređaj koji upravlja protok podataka između dijelova lokalne mreže (LAN).
• Hub: Spaja više uređaja te tako pravi mrežu između dva ili više računara.
• Repeater: Uređaj koji pojačava digitalni signal koji prima od glavnog mrežnog uređaja.
• Modem: Uređaj koji pretvara analogne signale u digitalne i obratno.
• Mrežna kartica: Uređaj koji služi za umrežavanje računara preko UTP (Cat-5) kablova, obično preko Ethernet protokola.

Za umrežavanje potrebni su i nužni kablovi. Category 5e (Cat-5) kabel sa RJ45 priključcima je današnji standard za računarske mreže. Postoje dvije vrste Cat-5 kablova, ravni i crossover kabel. Za umrežavanje dva računara potreban nam je samo jedan Cat-5 (crossover) i dvije mrežne kartice na dva računara (ili već integrisana čipa u matične ploče) što je ujedno i najjeftinija varijanta.

Za veće mreže potrebni su nam dodatni uređaji kao što su Switch, dok je Hub u velikoj mjeri već prevaziđen. Za veće mreže ne koristimo crossover kablove već ravne (flat) kablove. Crossover kablovi mogu samo priključiti dva računara direktno. Ravni kablovi služe za prikopčavanje računara ili više njih sa switchem, efektivno čineči veću mrežu.

Kablovi

Nacini povezivanja

Bežični Internet Takode spada u najsavremenije načine povezivanja sa Internetom. Bežično
povezivanje sa Internetom radi po mrežnom standardu IEEE 802.11b i za prenos podataka koristi
radio frekvenciju od 2,4 MHz koja je po svetskim standardima slobodna za javni saobraćaj. Za
korišćenje bežičnog Intemeta na udaljenostima do 300 metara potrebna je sobna antena i
odgovarajuća kartica za računar. Na većim udaljenostima, računarskom sistemu je potrebno
dodati spoljašnje antene sa pojačalom i spostvenim napajanjem, a kod većih sistema koriste se
ruteri sa različitim mrežnim priključcima.
Prednosti ovog načina rada su velike: oprema za bežično povezivanje ne zahteva održavanje,
nema mesečne pretplate za iznajmljivanje linija, usluge se obračunavaju prema pristupnoj brzini
ili po prosečnom mesečnom protoku, pa se bežično povezivanje sa Internetom nameće kao
relativno jeftino rešenje. Nedostatak bežičnog Interneta je slaba pouzdanost i stabilnost veze, što
je izazvano veoma visokim stepenom šuma na javnim frekvencijama i lošim vremenskim
uslovima. Takođe, još uvek je mali broj dobavljača koji nude ovu uslugu.


Kablovski Internet Ovo je najnoviji način povezivanja na Internet koji na našim prostorima
tek treba da zaživi u celosti. Prednosti kabla u odnosu na ostale načine prenosa informacija su
velike: kroz kabal se mogu poslati velike količine podataka bez opasnosti od lošeg prijema,
interferencije, a nove tehnologije omogućuju i dvosmemi prenos.
Svi korisnici koji već imaju uveden kablovski distributivni sistem (kablovsku televiziju) imaju
mogućnost i uvodenja kablovskog Interneta. Za korišćenje kablovskog Intemeta potrebno je PTTu platiti troškove priključenja, nabaviti kablovski modem i plaćati redovnu mesečnu pretplatu.
Kablovski modem se najčešće iznajmljuje od operatera kablovskog distributivnog sistema, a cena
iznajmljivanja kablovskog modema uključena je u redovnu mesečnu pretplatu

Kablovi

КАБЛОВИ И МРЕЖНИ УРЕЂАЈИ
За повезивање рачунара у мрежу користимо додатну опрему
коју чине каблови, мрежне картице и остали мрежни уређаји.
Каблови могу бити: оптички, коаксијални, телефонски,
UTP. Данас се најчешће користе  UTP каблови. Са оба краја
затварају се конекторима . При  постављању кабла
у конектор, постоји тачан распоред разнобојних жица који се
мора поштовати.
На слици 1.3. су приказана два начина постављања жица:
а) за повезивање два рачунара у мрежи која има више од
два рачунара,
б) за повезивање само два рачунара у мрежу (crossover).
При повезивању треба водити рачуна о томе да дужина једног
кабла не пређе 100 метара.